Са Википедије

Координате: 46° 9' СГ Ш, 15° 3' ИГД

Република Словенија (слв. Republika Slovenija,  слушај) је приморска и подалпска држава на југу Средње Европе, која се на западу граничи са Италијом, на северу с Аустријом, на североистоку с Мађарском, на истоку и југу с Хрватском, а на југозападу, у Пиранском заливу, има излаз на Јадранско море.

У различитим периодима историје Словеније, држава је била део Римског царства, Карантаније (само модерни део северне Словеније), Светог римског царства, Аусто-Угарске, Државе Словенаца, Хрвата и Срба, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1929. преименована у Краљевина Југославија) између два светска рата, и СФР Југославије од 1945. до стицања независности 1991. године.

Словенија је чланица Уједињених нација, Европске Уније и НАТО савеза.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Демографија 3.1 Претходни пописи 4 Култура 5 Географија 5.1 Општине 6 Државни празници (нерадни дани) 7 Референце 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Словеније

Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку. У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.

Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на словеначком језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабзбурговаца, који касније постају Аустро-Угарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.

Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.

Кад се 1918. године распала Аустро-Угарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.

Краљевина Југославија се распала у Другом светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.

Данашња Словенија је на темељу плебисцита прогласила независност од СФРЈ 25. јуна 1991. Словенија се прикључила НАТО-у 29. марта 2004. године а Европској Унији 1. маја 2004. године.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Словеније

Словеначки председник се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.

Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 40 чланова, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.

Парламентарни избори се одржавају сваке четири године.

Долазак фашиста на власт у Аустрији, поново је актуелизовао тзв. Корушко питање које озбиљно нарушава дипломатске односе између две државе.

[уреди] Демографија

Етнички састав
Словенци				83,06%
Срби				1,98%
Хрвати				1,81%
Бошњаци				1,10%
Муслимани по националности				0,53%
Мађари				0,32%
Албанци				0,31%
Роми				0,17%
Италијани				0,11%
остали				0,82%
недефинисани или непознати				8,9%
извор: 2002 попис

Религија
Католици				57,8%
Муслимани				2,4%
Православци				2,3%
Протестанти				0,9%
Остали				3,7%
Атеисти				10,1%
недефинисани или непознати				22,8%
извор: 2002 попис

За више информација погледајте Демографија Словеније

Главна етничка група у Словенији су Словенци (83%). Народи из бивше Југославије (Срби, Хрвати, Бошњаци и Муслимани по националности) чине 6,3% а Мађари, Италијани и Роми 0,6% становништва. Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника.^[1] Етничка опредељеност 8,9% становништва је или неопредељена или непозната. Горња граница старости у 2003. години је била 72,2 године за мушкарце и 80 година за жене.

Са 99 становника по квадратном километру, Словенија се ниско рангира у поређењу са осталим европским државама по густини становништва. Нотрањско-крашка регија има најмању густину становништва, док Осредњесловенска регија има највећу. Просечено 51% становништва живи у урбанизованим, а 49% у руралним срединама.

Званични језик је словеначки, који је члан јужнословенске групе језика. Мађарски и италијански имају статус званичног језика у етнички измешаним срединама, у деловима око граница са Мађарском и Италијом.

По религији, Словенци су традиционално већином били католици. Пре социјализма, око 88% словенаца су били католици, док је већ у 1991. овај постотак опао на 71,6%. Постотак и даље опада и према последњем попису 2002. године проценат католика је 57,8%.

[уреди] Претходни пописи

• 1991. 1.913.355 становника (Словенци 88.3%, Хрвати 2.8%, Срби 2.5%, Муслимани 1.4%) ^[2]
• 1991. - 1.965.986 становника: 1.727.000 Словенаца или 87.8 %, 54.212 Хрвата или 2.8 %, 47.911 Срба или 2.4 %, 26.867 Муслимана или 1.4 %, 8.503 Мађара, 3.064 Италијана, 2.293 Рома и други.
• 1981. - 1.838.381 становника (Словенци 90.8%, Хрвати 2.9%, Срби 2.3%)
• 1971. - 1.679.051 становника (Словенци 94%, Хрвати 2.5%, Срби 1.2%)

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Словеније

За више информација видети Списак Словенаца, Празници у Словенији, Словеначка књижевност и Словеначка музика

Прву словеначку књигу је одштампао протестантски реформатор Примож Трубар (1508. - 1586). То су у ствари биле две књиге Catechismus и Abecedarium, које су издате 1550. у Тубингену у Немачкој.

Средишњи део државе, назван Крањска (који је постојао као део Аустро-Угарске до почетка 20. века) је етнографски и историјски добро описан у књизи Слава Крањске (нем. Die Ehre deß Herzogthums Crain, слв. Slava vojvodine Kranjske), издате 1689. од Барона Јанез Вајкар Валвосора (1641-1693).

Словеначка два највећа писца су песник Франце Прешерен (1800. - 1849.) и писац Иван Цанкар (1876. - 1918). Најпознатији словеначки сликари у Ивана Кобилица и импресиониста Рихард Јакопич. Најзначајнији архитекта је Јоже Плечник који је радио у Бечу и Прагу.

Словенија је дом многих музичара и композитора, укључујући ренесансног композитора Јакоба Гала (Jacobus Gallus) (1550. - 1591.), који је умногоме утицао на централно европску класичну музику. У двадесетом веку, Бојан Адамич.

Популарни савремени музичари су Славко Авсеник, Владо Креслин, Зоран Предин, Перо Ловшин, ДиЏеј Умек, Магнифико и други.

Словеначка кинематографија има традицију дугу више од једног века. Карол Гросман, Јанко Равник, Фердо Делак, Франце Штиглић, Јоже Гале, Бештјан Хладник и Карпо Година су једни од познатијих филмских уметника. Савремени филмски режисери Јанез Бургер, Јан Цвитковић, Дамјан Козоле, Јанез Лапајне, и Маја Веис су значајнији пример такозване „ренесансе слованачке кинематографије“.

Међу познатијим Словенцима се убрајају и хемичар и добитник нобелове награде за књижевност Фридерик Прегл, физичар Јожеф Стефан, филозоф Славој Жижек, књижевник Франц Миклошић, физичар Антон Марко Пленчић и математичар Јуриј Вега.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Словеније

Четири главна европска географска региона се налазе у Словенији: Алпи, Динариди, Панонска низија и Средоземље. Највиша тачка словеније је Триглав (2.864 m;); просечна надморска висина државе изнад нивоа мора је 557 метара. Око једне половине државе 11,691 km²) је прекривено шумом; ово чини Словенију трећом најпошумљенијом државом у Европи, одмах иза Финске и Шведске. Пашњаци покривају 5.593 квадратних километара државе, а ливаде и башче 2.471 km². Такође, постоји још 363 km² воћњака, и 216 km² винограда.

Клима Словеније је медитеранска на обали, алпска на планинама, континентална са благим летима и хладним зимама на висоравнима и долинама на истоку. Просечне темературе су од -2°C у јануару до 21°C у јулу. Просечне падавине су 1.000 милиметара на обали, до чак 3.500 милиметара на Алпима, 800 милиметара на југоистоку и 1.400 милиметара у средишњој Словенији.

Геометријски центар гравитације Словеније је лоциран на координатама 46°07'11,8" СГД and 14°48'55,2" ИГШ и лежи у Сподња Сливна, у околини Ваче, у општини Литија.

[уреди] Општине

За више информација погледајте Општине Словеније

Према Уставу Репубике Словеније, општина (слв. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај статус иако имају мање од 5.000 становника. У општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географски, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Словенија је од средине 2006. године подељена на 210 општина, међу којима њих 11 има статус градске општине (означене с *).

Ајдовшчина Белтинци Бенедикт Бистрица об Сотли Блед Блоке Бовец Боровница Бохињ Брасловче Брда Брежице Брезовица Велење Велика Полана Велике Лашче Вержеј Видем Випава Витање Водице Војник Вранско Врхника Вузеница Горења вас-Пољане Горишница Горња Радгона Горњи Град Горњи Петровци Град Гросупље Дестрник Дивача Добрепоље Доброва-Полхов Градец Добровник Добје Дол при Љубљани Долењске Топлице Домжале Дорнава Дравоград Дуплек Жалец Железники Жетале Жири Жировница

Жужемберк Заврч Загорје об Сави Зрече Иванчна Горица Иг Идрија Изола Илирска Бистрица Језерско Јесенице Јуршинци Камник Канал Кидричево Кобарид Кобиље Козје Комен Коменда Копер Костел Кочевје Крањ Крањска Гора Крижевци Кршко Кузма Кунгота Лашко Ленарт Лендава Литија Ловренц на Похорју Логатец Лошка долина Лошки Поток Луковица Луче Љубно Љубљана Љутомер Марибор Марковци Мајшперк Медводе Межица Менгеш Метлика

Миклавж на Дравскем пољу Мирен-Костањевица Мирна Печ Мислиња Мозирје Моравске Топлице Моравче Мурска Собота Мута Назарје Накло Нова Горица* Ново место* Одранци Оплотница Ормож Осилница Песница Пивка Пиран Подвелка Подлехник Подчетртек Ползела Постојна Преболд Преваље Преддвор Птуј * Пуцонци Равне на Корошкем Раденци Радече Радовљица Радље об Драви Разкрижје Раче-Фрам Рибница на Похорју Рибница Рогатец Рогашка Слатина Рогашовци Руше Света Ана Свети Јуриј Свети Андраж в Словенских Горицах Севница Сежана Селница об Драви

Семич Словенска Бистрица Словенске Коњице Словењ Градец* Содражица Солчава Старше Табор Тишина Толмин Трбовље Требње Тржич Трзин Трновска вас Турнишче Ходош Храстник Хрпеље-Козина Цанкова Церквењак Церкница Церкно Церкље на Горењскем Цеље* Чреншовци Чрна на Корошкем Чрномељ Шаловци Шемпетер-Вртојба Шентиљ Шентјернеј Шентјур при Цељу Шенчур Шкофја Лока Шкофљица Шкоцјан Шмартно об Паки Шмартно при Литији Шмарје при Јелшах Шоштањ Шторе

Осим на општине, као јединице локалне самоуправе, Словенија је подељена и на 58 управних јединица које обављају послове државне управе и не задиру у самоуправне послове општина.

Иако законски нигде није регулисано, Словенија је подељена и на покрајине (у географском смислу), односно на регије. Тако је за потребе државне статистике држава подељена на 12 регија.

Устав Републике Словеније допушта шире самоуправне заједнице, односно покрајине, на које пак држава може пренети неке послове из свог делокруга.

[уреди] Државни празници (нерадни дани)

Датум	Име	Напомена
1. и 2. јануар	Нова година
8. фебруар	Прешернов дан
дан након Ускрса	Ускрсни понедељак	клизни датум
27. април	Дан отпора
1. и 2. мај	Празник рада
25. јун