Геологија
Са Википедије
Реч геологија је настала од грчких речи Γεα - Земља и λογος - наука (расправа, дискусија). Геологија је наука која се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процесима који су је обликовали, њеног састава и структуре. Научници, који се тим баве, називају се геолози.
Реч "геологија", први је употребио 1778.год. Жан Анри Делик (1727 - 1817) а терминолошки је дефинисао 1779.год.Хорас-Бенедикт од Сосура (1740 - 1799).
Садржај |
[уреди] Историја
Спознаје о врло сложеној проблематици постанка и развитка Земље јављале су се поступно, а неке датирају још из античких времена. Но, тек у 15. веку долази до покушаја систематизације знања о Земљи, а поступно се јављају и нови појмови као темељ геологије у настајању.
У Средњем веку су остаци изумрлих организама најчешће сматрани "игром природе" или доказима "општег потопа". Но, већ је Леонардо да Винчи (1452 - 1519) упозорио да се једним "потопом" не може објаснити распрострањеност фосилних остатака морских организама на копну. Осим тога, он је био свестан дугог трајања геолошке прошлости, а описао је и први геохемијски циклус (вода испире со из тла и односи је у море које се тако заслањује, а због издизања морског дна стварају се лагуне где се вода испарује и таложи нови слој, који опет може бити потопљен...). Леонардо да Винчи је схватио и одос ерозије тла и издизања копна (ерозија нарушава равнотежу у литосфери, а она се поновно успоставља издизањем).
Шири интерес за геолошке проблеме изазвале су расправе између тзв. нептуниста и плутониста. Плутонисти, на челу са Џејмс Хутоном (1726 - 1797) су оживели запажање Страбона (1. век пне.) држећи да су поједине стене настале у вези с вулканским ерупцијама. Названи су по богу подземља, Плутону. Нептунисти, на челу са Вернером су ожевили стару идеју Талеса из Милета (7/6. век пне.), приписивајући постанак стена литосфере - води. Због тога су и добили назив према античком богу океана Нептуну.
Саусер, (18. век) први је схватио да су нагнути слојеви последица кретања литосфере и продора старијих стена кроз млађе. Баумонт (19. век) први спознаје улогу раседа у постанку долине Рајне, а тврди и да тектонске силе настају због хлађења Земље и стезања.
Жорж Кувијер (1769 - 1832), природњак и зоолог, поставља темеље научног проучавања фосилних остатака организама, а геолог Вилијам Смит (1769 – 1839) их примењује за одређивање релативне старости стена Земљине коре. Уочава се и латерална различитост стена насталих у исто време, па тако настаје појам фација.
Појам геосинклинале као лабилног седиментационог простора, насталог ломљењем и савијањем Земљине коре добија на значењу 1900. г. када га је истакао Хауг при постанку уланчаних горских система а 1908. године предложио Френк Бурсли Тејлор (1860 - 1938). Геосинклинала остаје у средишту интереса геолога све до 1960-их, када ју је делом истиснула концепција тектонике плоча.
[уреди] Важнији геолошки принципи
Принцип актуализма (униформитаризма) је основни принцип у геологији који представља основно полазиште при свим разматрањима о развоју Земље. Он гласи: "Прошлост је кључ за разумевање садашњости" односно процеси који владају данас су владали и у прошлости па посматрањем данашњих збивања можемо закључивати о геолошкој прошлости.
Принцип суперпозиције први пут је (1669) потпуно објаснио дански природњак Николас Стено. Данас овај принцип подразумева да је у тектонски непоремећеним теренима сваки доњи слој старији од оног који га прекрива али и да је слој у коме се налазе одломци неких стена настао касније од стена чије одломке садржи.
Принцип еволуције пренет на Земљу своди се на закључак да је Земља током своје историје под дејством различитих процеса и различитих интензитета тих процеса претрпела бројне промене, те да се она стално мења (еволуира). Л.Доло (1893) формулисао је еволуцију Земље као неповратан процес ("Закон иреверзибилитета").
Принцип интрузивних односа се бави пресеком интрузива. У геологији када магматска интрузија пресече формацију седиментних стена може се закључити да је магматска интрузија млађа од седиментних стена. Постоје бројни облици интрузива, укључујући лаколите, лополите, нек, сил, дајк.
[уреди] Поља, научно-стручне области, дисциплине, методе
Б
В
Г
- геодезија
- геолошко картирање
- геомикробиологија
- геоморфологија
- геотехника
- геофизика
- геохемија
- геохронологија
- глациологија
Д
E
И
Л
M
H
П
P
C
T
X
[уреди] Регионална геологија
Регионална геологија рашчлањује Земљу на поједине заокружене регије: континенте, океане, планинске системе, копнене водене базене, рудне појасеве и друге целине, приказујући њихову грађу, корисне сировине и друге елементе природне животне основе. Уз елементе стратиграфске и опште геологије, пажња се посвећује и проблемима усмереног интереса (минералне сировине, вода, могућност геотехничких захвата и др.), па постоји уска веза с инжењерском геологијом и хидрогеологијом, рудном геологијом, сеизмологијом, океанологијом итд.
[уреди] Познати геолози
| Основне области наука о Земљи |
|---|
| Атмосферске науке | Геодезија | Геологија | Геофизика | Глациологија |
| Хидрологија | Океанографија | Педологија |